VAKTIJA ZA 2022. GODINU ZA BiH

Nekategorisano

Hrandibeno ludilo

Podijeli ovaj sadržaj

Ljudi odvajkada jedu, zar ne :)? Međutim, nikada se koliko sada nije ludovalo oko hrane. Nekima je glavna svakodnevna aktivnost smišljanje šta i kako jesti, šta ne jesti, šta je dobro, šta nije, od čega će umrijeti, od čega će duže živjeti, koliko u čemu ima kalorija itd. Međutim, drugima je to zadnja rupa na sviralu.

Ni jedna krajnost nije dobra! Ishrana zaista jeste važan dio naših života, ali ne treba nam biti opsesija. Na kraju krajeva, često se uspostavi da je nešto u šta smo se kleli, u stvari, štetno. I obrnuto, ima stvari za koje smo mislili da su štetne, a uspostavi se da su super zdrave. Stvar je u tome da smo svi individue. Svaki organizam je cjelina za sebe. Zato postoje i mnoga razilaženja. Ako neko gleda čovjeka kao zbir dijelova, nikad neće uspjeti da mu da pravilan savjet. Ali, ako ga sagleda kao cjelinu, uvaži svaki dio njegovog individualizma, onda to može dovesti do progresa.
Zato postoje i mnogi pravci u ishrani: vegetarijanstvo, LCHF koncept ishrane (low carbohydrate high fat), raw food koncept (ishrana bazirana isključivo na sirovim namirnicama), slow-food koncept (spora hrana) kao suprotnost fast-foodu i mnogi drugi. I svako ko zagovara neki od ovih pravaca smatra da je u pravu i preporučuje ga drugima. Ja kažem da su svi oni u pravu i da je svako sebi našao ono što mu godi. S druge strane, ja volim uzeti iz svega toga ponešto. Ne želim odbaciti ništa iz svoje ishrane što mislim da je dobro ili u čemu uživam. Ima dana kada sam vegetarijanac, a ima ih kada bi mi i neandertalci pozavidjeli. Mislim da je caka samo u balansiranju i količinama koje se uzimaju. Može se povremeno pojesti hamburger, pomfrit, čips, popiti gazirano piće i sl., ali sve dok to nije redovno i u velikim količinama može se tolerisati. Pravi nutricionisti uvijek uzimaju u obzir šta osoba voli kada joj prave plan prehrane. Čak i ako se radi o šećerašu koji voli piti gazirane sokove, oni mu neće biti potpuno zabranjeni nego će mu se ograničiti količina koju može popiti u toku dana i izbalansiraće mu se ostali sastojci u ishrani tako da može pojesti i popiti i ono što voli, a u suštini je nezdravo.
E sad, pošto će mnogi ovo što sam napisala shvatiti previše opušteno, moraću ipak malo da zabiberim. Postoje stvari koje se uopće ne bi smjele nazivati hranom. Neki ih zovu junk-food. Po meni to ne postoji. Postoji junk (smeće, đubre) i postoji food (hrana). Tu bih svrstala: margarin, topljene sireve, čips i mnoge druge grickalice, pomfrit, salame, paštete, hrenovke, zaslađene sokove i još neke stvari.
Mislim se da li da pišem o svemu tome ponaosob. To bi mi oduzelo previše prostora, pa ću samo neke stvari napisati. Mislim da će vas i to dovoljno prepasti.
Margarin skoro pa možete nazvati plastikom. Proizveden je hemijskim putem i u njemu ima samo ono što mu se doda. Proizveden je prije stotinjak godina da bi se njime tovile purice! Purice su od toga pošle umirati, ali pošto je puno novca uloženo da se proizvede, bilo je zauhar iskoristiti ga. Pa su ga pošli davati ljudima, uz neke izmjene. Izgledao je jako ružno, kao neka siva povraćotina, pa su ga dotjerali, prvo izbijelili, pa dodali žutu boju da koliko-toliko liči na hranjivu masu (sličnu maslacu). Zamislite samo koliko hemijskih procesa prođe ta masa da bi ličila na maslac i da bi je ljudi htjeli jesti. Ali, prihodi su veliki pa su se ljudi potrudili da nam to podvale kao dobru stvar. A ne bi se ni smjelo smatrati hranom!
Topljeni sirevi? E, to su otpaci od raznih sireva, koje je bilo jazuk baciti. Nekima je istekao rok pa su povučeni iz prodaje i vraćeni fabrikama, neki su pokvareni, neki tokom transporta oštećeni itd. Onda se to sve fino stavi na hrpu, topi se, dodaju im se boje i ostali dodaci za boju i okus, pa se napravi neki oblik sa privlačnim pakovanjem i stavi se na policu u market. I mi to sebi fino kupimo za doručak. Kakav početak dana!
Pa još kad za doručak ubacimo salamu i paštetu, možda hrenovku…totalni haos! Predlažem da ne jedete stvari koje su tako samljevene i homognizirane da na nešto liče, osim ako ih niste sami napravili. Dakle, ove stvari se prave tako da se uzmu svi ostaci životinje koja je razdvojena na mnoge dijelove. Dijelovi koji na nešto liče se pakuju i prodaju, npr. pileći fileti, bataci, krilca i sl., a ostatak se nipošto ne baca. Bila bi šteta. Fino se uzmu ostaci (kosti, hrskavice, nokti, masnoće…da ne nabrajam sve) koje niko ni u snu ne bi pojeo u tom obliku, pa se samelju, doda im se sve i svašta i bujrum, ko voli nek’ izvoli.
Sokovi iz tetrapaka (ili iz flaše), oni što piše 100 %? Ili je možda naveden manji postotak voća? Nemojte se zavaravati. Većinom su to tečnosti koji imaju mali procenat voća (ako uopće imaju), veliki procenat boja, zaslađivača, konzervanasa i ostalih aditiva. Sok je sa 100 % udjelom voća samo kad vi uzmete narandžu i iscijedite je i popijete. A probajte nacijediti litar narandžinog soka. I izračunajte koliko ste kilograma narandži potrošili i koliko to košta. Usporedite sa cijenom soka u tetrapaku. Mislite da će neka fabrika, onako iz milostinje, staviti da je njihov sok jeftiniji od vašeg, koji ste sami iscijedili. Sigurno neće. Jeftiniji je samo zato što ni približno nije kvalitetan kao onaj koji ste vi iscijedili. Za primjer sam uzela narandžu. A zamislite neko drugo voće koje ima manje soka. Tad je ova računica još očiglednija. Neću reći da ne postoje voćni sokovi u prodaji, koji su zaista 100 % cijeđeni i prirodni. Ali, to se vrlo teško nađe, jer je vrlo neisplativo na veliko proizvoditi takve sokove.
Iako zaista ne želim da postanete paranoični oko hrane, morala sam napisati o ovom „smeću“. Bolje je kupiti narandžu i iscijediti je sebi, nego se kljukati otrovima. Ako nemate para da non-stop cijedite sokove, pijte vodu. Nemojte novac bacati na smeće, koje ne samo da vam neće koristiti, nego će vam štetiti. Opet se vraćam na količinu uzetih namirnica. Ako ovo i konzumirate, ali povremeno, i ne u velikim količinama, ne morate se sikirati. I nipošto ne nasijedajte na marketinške trikove, tipa: „Kod nas je bolje nego kod drugih“. Reklama je čudo jedno.
U suprotnom, nemojte da vas iznenadi ružna koža, prijevremene  bore na licu, ispucali kapilari, celulit i ostalo. Namjerno ne spominjem teže promjene i bolesti. Mislim da sam ionako dovoljno zabiberila.

PROČITAJTE I:   Torta od banana